Zašto neke ljude pratimo na društvenim mrežama, a mrzimo
Kada su društvene mreže počele da nastaju, neki su bili skeptični, a neki oduševljeni, jer su konačno uspeli da se povežu sa prijateljima sa kojima su davno izgubili kontakt. Zatim je, vremenom, njihovih korisnika bilo sve više, pa smo, istražujući ko je sve tu, počeli da pratimo i mnoge komercijalne stranice. Od političara, preko influensera, do umetnika i naučnika, pratili smo sve koji su nas zanimali, ali smo neke i mrzeli... A zašto neke ljude pratimo na društvenim mrežama, a mrzimo, pokušaćemo da istražimo u ovom tekstu.
U svom slavnom delu „Umeće ratovanja“, Sun Cu, drevni kineski vojni komandant i filozof, rekao je: „Drži svoje prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže“. Ovo pominjemo zato što je to mnogima danas razlog za korišćenje društvenih mreža.
Prate se prijatelji, ali i neprijatelji. Jedni se vole i podržavaju, drugi se špijuniraju, i ponekad skriveno, a nekad i otvoreno - mrze. A život je dovoljno komplikovan i bez toga. Bilo bi lepo da društvene mreže, osim u komercijalne, koristimo u svrhe druženja, podrške i pomaganja drugima, i najčešće tako i jeste. Ipak, nažalost – to nije uvek slučaj!
Ljubaznost vam ništa neće oduzeti
Nažalost, danas se mnogi tako ponašaju, kao da ljubaznost košta. Kao da će im to oduzeti nešto, ili ih učiniti slabijim, budu li je drugima pokazali. A naprotiv, oni zaista jaki, najbolji i najuspešniji u onome čime se bave, uvek su najljubazniji, i najskromniji.
Čini se da je anonimnost društvenih mreža mnogima olakšala širenje govora mržnje i loše energije. To i jeste jedan od razloga za mržnju na društvenim mrežama, ali nažalost, nije jedini. Uznemirenost i nelagodnost koji pogađaju mrzitelje su prilično alarmantni. Poenta je u tome da bi oni mogli da prećute, ako ne mogu da pomognu drugima, ali se tog prava odriču, vređajući i izlivajući mržnju na one koji to, najčešće, uopšte ne zaslužuju.
A koga mrzitelji, u stvari, mrze? Bili oni svesni toga ili ne, ta mržnja je, u stvari, usmerena na njih same. Zato im, čak i kada vas vređaju, uzvratite ljubaznošću. Porazite ih dobrotom! Kako Dalaj Lama reče: „Budi ljubazan kad god je to moguće, a moguće je uvek!“ Dakle, okrenite im, hrišćanski, i drugi obraz, ne bi li shvatili da je mržnja koju usmeravaju ka vama, potpuno besmislena.
A šta, uopšte, motiviše mržnju?
Kada vam neko, putem društvenih mreža, uputi loš komentar ili kritiku, ne shvatajte to lično. Problem, uglavnom, nije u vama. Motivacija za mržnju krije se u pokušaju da vas „obore“. Oni vam, u stvari, daju kompliment, jer potajno znaju da ste u nekim stvarima, na višem nivou u odnosu na njih.
Svojom mržnjom, upravo su dokazali da vam, zapravo, zavide, i priznaju da ste na višem nivou od njih jer da nije tako, ne bi osećali potrebu da vas sa njega obore. Moraju da vas spuste na svoj, ili nivo sličan njima samima, jer ih svojom visinom stavljate licem u lice sa njihovim manama. A njihovi unutrašnji demoni žele da se izjednače sa vama.
Konstruktivni i kreativni ljudi bi tražili pomoć da se i sami popnu na vaš nivo, trudeći se da od vas nauče što više mogu. Oni nemaju potrebu za mržnjom, i spuštanjem. Zato se trudite da učite. Za mržnju – nemate vremena.
Šta to boli vaše mrzitelje?
Mrzitelje boli to što nemaju veštine, alate ili inteligenciju da dostignu vaš nivo, a pritom, žele da se sa vama izjednače. Da bi se izjednačili, nisu u stanju da se uzdignu do vaših visina, već se trude da vas spuste na svoju. Nemojte im to dozvoliti. Kako reče, pomalo kontroverzni, veliki književnik Mark Tven: “Nikad se ne raspravljaj sa budalom. Prvo će da te spusti na svoj nivo, a onda da te dobije na iskustvo.”
Ali zašto neki ljudi osećaju potrebu da mrze?
Mrze i pljuju otrov, samo oni koji su ranije i sami bili izloženi istom. Mrzitelji znaju šta znači biti drugačiji, i biti inferioran. Zato je njihov nedostatak empatije, kao i simpatije, prema onima poput njih još alarmantniji. Njihova unutrašnja patnja, još uvek nezaboravljena, tera ih na to.
Ljudi koji drugima žele dobro, drže se devize da ako nekome nemaju da kažu nešto lepo, neće reći ništa, ali svakako ga neće mrzeti. Njima je žao što su mrzitelji doživeli nešto tako traumatično, zbog čega su im misli i unutrašnje biće otrovani mržnjom. Zato se trude da prema njima uvek budu dobronamerni i ljubazni, prilaze im sa željom da pomognu i pruže ljubav.
Svaki komentar koji dolazi od mrzitelja, njih, zapravo, diskvalifikuje. Hejteri nikada ništa ne dodaju, njihovi komentari govore isključivo o njihovim nedostacima. Sažalite se na njih, jer nisu krivi. Dok se vi svakog jutra budite uživajući u svojoj svetlosti, oni i dalje ostaju – oni. A jadan je to život, s obzirom na mržnju koja se nalazi u njihovim srcima. Ako im to pomaže da ga lakše prežive, pustite ih, neka vas mrze.
Tajni neprijatelji sa društvenih mreža
Gledanje i provođenje vremena na nečijem profilu uprkos mržnji ili lošoj volji koju osećamo prema njima nije rezervisano samo za poznate ličnosti. Čak i mi, sasvim običan svet, možemo otkriti da nas na društvenim mrežama posmatraju tajni neprijatelji.
To su naši bivši prijatelji, bivši ljubavni partneri, rodbina sa kojom nismo u dobrim odnosima, ili kolege koje nas ne vole, a ipak proveravaju naše profile i prate sve objave. Kako neki od njih kažu, ovo ima trenutno terapeutsko dejstvo na njih, ali se posle toga nikada ne osećaju dobro. A šta je ono što stoji iza toga? Pa, u korenu svega je ljubomora.
Neki od mrzitelja kažu da žele da uživaju u frustraciji kada vide da neko koga ne vole radi nešto loše, ali su opsednuti ljudima koji su uspešnii od njih. I što nekoga više mrze, sve im je zanimljiviji, i sve ih više privlači. Nažalost, mozak ne pravi neku veliku razliku između ljubavi i mržnje.
Kako kaže psihoterapeutkinja Seli Bejker: „Kada posvetimo intenzivnu pažnju nekom subjektu, to pomaže oslobađanje oksitocina, serotonina i dopamina. Hormoni dobrog raspoloženja se oslobađaju kada ste emocionalno povezani sa nekim – bez obzira na motivaciju, što rezultira ovim gorljivim, emocionalnim odgovorom“. Isti nervni krugovi u mozgu koji se aktiviraju kada je neko zaljubljen, aktiviraju se i u slučaju mržnje, što može da objasni opsesivno ponašanje nekih mrzitelja. Tanka je linija između ljubavi i mržnje, zar ne?
„Poređenje je kradljivac radosti“ (Teodor Ruzvelt)
Da li je zaista tako? Dok većina nas želi da predstavi svoje najbolje lice svetu, društveni mediji stvaraju pritisak da se u tome istraje, i da se to nastavlja iz dana u dan. Više ne morate da kupujete tzv. žutu štampu da biste videli ličnost koju prezirete kako pravi budalu od sebe, dovoljno je da jednostavno uzmete svoj pametni telefon u ruke, i uđete u neki od svojih naloga na društvenim mrežama.
Algoritmi društvenih medija favorizuju objave koje izazivaju strastvene i emocionalne odgovore, bilo da je u pitanju ljubav ili mržnja. Ako je osoba koju mrzite a pratite javna ličnost, koja uživa u dopaminskom udaru svaki put kada podeli neki provokativan sadržaj, njeni pratioci će je dodatno ohrabriti na to, ali će isto to učiniti i mrzitelji, na svoj način. “Nek’ crknu dušmani”, jel’ tako?
Ali, i praćenje te mržnje nije uvek loše, pa čak ni nezdravo. Sasvim je ljudski porediti se sa onima oko nas, ali treba da budemo svesni dokle idemo. Kada ovo postane opsesivno, kada o tome neprestano razmišljate, usmeravajući svoju mržnju i negativnost ne samo na nekoliko pojedinaca, to postaje problematično. Ako se lista iz dana u dan produžava, mržnja je zagospodarila vašim umom.
Praćenje nekih profila na društvenim mrežama, pa i mržnja, su prilično normalne i razumljive aktivnosti, ali u granicama. Ako to uradite na kratko, da biste se osećali samozadovoljno, a onda nastavite da radite svoj posao ili se posvetite drugim aktivnostima, zaboravljajući na ovo, sve je sasvim u redu. Na kraju krajeva, u mnogim poslovima, kao što je na primer
sasvim je normalno da pratite šta radi konkurencija.
Ali, ako uhvatite sebe kako vam veći deo dana prolazi u praćenju ljudi koje prezirete na društvenim mrežama, to već nije dobro, jer govori o nekim dubljim problemima unutar vaše ličnosti. Lakše je mrzeti, nego prepoznati postojanje određenih problema u sebi.
I za kraj: „Ne sudi, da ti se ne bi sudilo“ (Biblija, Jevanđelje po Mateju)
Upravo tako, ako se na mržnju odgovara mržnjom, nema joj kraja. Zato se trudite da volite svoje mrzitelje ili da bar budete ljubazni sa njima, jer oni na taj način iskreno pokazuju koliko vam se, u stvari, dive.
A kako reče nepoznati autor: „Ne gasite svoje svetlo, samo zato što drugima ide u oči“. Sijajte, svom snagom, uživajte u svojoj svetlosti, i ne brinite o mrziteljima. Na kraju krajeva, možda ih time podstaknete da shvate koliko je besmisleno ono što rade, i pokušaju da i sami zasijaju. Širite ljubav, a ne mržnju.
A kakva su vaša iskustva po tom pitanju? Kako se borite sa lošim komentarima na objave koje postavljate na društvenim mrežama? Ako imate još neki savet, podelite ga sa nama u komentarima. Unapred hvala.
Fotografije: Unsplash.com