Da li je Bog stvorio zlo?

[kalista]

Iako nam se može činiti logičnim da ako je Bog stvorio sve – da tada mora da je On stvorio i zlo. Tu je međutim jedna pretpostavka koja zahteva pojašnjenje. Zlo nije "stvar" kao što je to stena ili električna struja.Tačnije, zlo je nešto što se događa, ono ne postoji samo po sebi – ustvari to je odsutnost dobrog. Na primer, rupe su stvarne ali one postoje samo u nečemu drugome. Odsutnost zemlje u tlu zovemo rupom – ali ona ne može biti odvojena od zemlje u tlu.

Tačno je da je sve što je postojalo prilikom Božjeg stvaranja bilo dobro. Jedna od dobrih stvari koje je Bog stvorio bila su stvorenja koja su imala slobodu da sami odaberu dobro. Kako bi zaista imali mogućnost izbora, Bog je morao dopustiti da postoji nešto osim dobra. Tako je Bog dopustio tim slobodnim anđelima i ljudima da odaberu dobro ili ne-dobro (zlo). Kada postoji loš odnos između dve dobre stvari, zovemo to zlom, ali to ne postaje "stvar" koju je Bog trebao stvoriti da bi postojala.
Možda bi pomogla slijedeća ilustracija. Da pitamo prosečnu osobu "postoji li hladnoća?" – njegov/njen odgovor bi najverojatnije bio da. Pa ipak, to je netačno. Hladnoća ne postoji. Hladnoća je odsutnost toplote. Slično tome, ni tama ne postoji. Tama je odsutnost svetlosti. Slično tome, zlo je odsutnost dobra, ili bolje, zlo je odsutnost Boga.

 

[Mindfulness]

Iako nam se može činiti logičnim da ako je Bog stvorio sve – da tada mora da je On stvorio i zlo. Tu je međutim jedna pretpostavka koja zahteva pojašnjenje. Zlo nije "stvar" kao što je to stena ili električna struja.Tačnije, zlo je nešto što se događa, ono ne postoji samo po sebi – ustvari to je odsutnost dobrog. Na primer, rupe su stvarne ali one postoje samo u nečemu drugome. Odsutnost zemlje u tlu zovemo rupom – ali ona ne može biti odvojena od zemlje u tlu.

Tačno je da je sve što je postojalo prilikom Božjeg stvaranja bilo dobro. Jedna od dobrih stvari koje je Bog stvorio bila su stvorenja koja su imala slobodu da sami odaberu dobro. Kako bi zaista imali mogućnost izbora, Bog je morao dopustiti da postoji nešto osim dobra. Tako je Bog dopustio tim slobodnim anđelima i ljudima da odaberu dobro ili ne-dobro (zlo). Kada postoji loš odnos između dve dobre stvari, zovemo to zlom, ali to ne postaje "stvar" koju je Bog trebao stvoriti da bi postojala.
Možda bi pomogla slijedeća ilustracija. Da pitamo prosečnu osobu "postoji li hladnoća?" – njegov/njen odgovor bi najverojatnije bio da. Pa ipak, to je netačno. Hladnoća ne postoji. Hladnoća je odsutnost toplote. Slično tome, ni tama ne postoji. Tama je odsutnost svetlosti. Slično tome, zlo je odsutnost dobra, ili bolje, zlo je odsutnost Boga.

Izuzetno mi se svidjaju ova poredjenja kroz primere. Sta je onda toplota ako je hladnoca odsustvo toplote? Sta mislis o stavu da nema ni hladnoce a da nema ni toplote? Sta bi onda bila toplota a sta bi onda bila hladnoca? Posto u ovom primeru nema toplote, hladnocu ne mozes definisati kao odsustvo toplote. Sta je onda hladnoca?

 

[kalista]

Izuzetno mi se svidjaju ova poredjenja kroz primere. Sta je onda toplota ako je hladnoca odsustvo toplote? Sta mislis o stavu da nema ni hladnoce a da nema ni toplote? Sta bi onda bila toplota a sta bi onda bila hladnoca? Posto u ovom primeru nema toplote, hladnocu ne mozes definisati kao odsustvo toplote. Sta je onda hladnoca?

Da, potpuno kapiram sta hoces da kazes...to su samo metafore, jel tako, to znas?One se odnose na smisao zla koje predstavlja odsustvo Boga.Mislim da je to najtacniji opis onoga sto se naziva Pakao -odsustvo Bozije prisutnosti.
Evo sta mislim o odsustvu i toplote i hladnoce, opet metaforicki gledano:mislim da je to stanje duse koja je ispraznjena od "sebe".Stanje koje je neophodno da bi mogla da bude ispunjena Bogom.Cilj, u stvari, podviznistva, monaskog, asketskog zivota -biti slobodan od sebe.
A mogucnost da ne postoji "nista" mi je potpuno nepojmiva, jer verujem da je Bog, bez svoje tvorevine, ono sto se u Prvoj glavi Postanja opisuje kao "Duh Boziji koji se dizase nad bezdanom".

 

[CRAZYandLAZY]

Izuzetno mi se svidjaju ova poredjenja kroz primere. Sta je onda toplota ako je hladnoca odsustvo toplote? Sta mislis o stavu da nema ni hladnoce a da nema ni toplote? Sta bi onda bila toplota a sta bi onda bila hladnoca? Posto u ovom primeru nema toplote, hladnocu ne mozes definisati kao odsustvo toplote. Sta je onda hladnoca?

Ako ne postoji jedno ili drugo, onda ne postoji ništa, kao onaj tvoj primer sa pomarandžom, ako je nema nemože biti ni kisela ni slatka...

A može se gledati i ovako,prema važećoj nauci/fizici, da hladnoća i toplota ne postoje, to su opisi čoveka dati na osnovu njegovih čula, postoji samo toplotna energija koja se kreće u rasponu od apsolutne nule do max vrednosti... Na apsolutnoj nuli (-273C) je toplotna energija jako blizu vrednosti nula...Na max vredenosti sagorevaš, zavisno od tačke paljenja...
Ako bi anlogno tome uzeli prisustvo Boga u čoveku, došli bi do sledeće tvrdnje da i na apsolutnoj nuli postoji minimalno prisustvo Boga sa druge strane sagorevanje možemo tumačiti kao spajanje sa Bogom, ako znamo da energija prelazi iz jednog u drugi oblik...
E sad sagorevanje je bolno, kao i odsustvo toplote pa je čoveku "najlakše" u nekoj zoni između apsolutne nule i tačke sagorevanja...
Veličina tačke sagorevanja može se porediti sa nivom greha koji čovek čini, tako da je različita za sve ljude, neki se dobro "preznoje" spajajući se sa Bogom a neki to spajanje dožive u zoni toplotne energije u kojoj se čovek najprijatnije oseća...
Ovi bliže apsolutnoj nuli žive ali sa odsustvom mnogih "vitalnih" funkcija i nikad ne sagore odnosno spoje se sa Bogom... Da bi postigli tačku sagorevanja moraju da se kreću u suprotnom pravcu, da dosta puta vrše aklimatizaciju i tek na kraju ako istraju stignu do "cilja"...

 

[Mindfulness]

Da, potpuno kapiram sta hoces da kazes...to su samo metafore, jel tako, to znas?One se odnose na smisao zla koje predstavlja odsustvo Boga.Mislim da je to najtacniji opis onoga sto se naziva Pakao -odsustvo Bozije prisutnosti.
Evo sta mislim o odsustvu i toplote i hladnoce, opet metaforicki gledano:mislim da je to stanje duse koja je ispraznjena od "sebe".Stanje koje je neophodno da bi mogla da bude ispunjena Bogom.Cilj, u stvari, podviznistva, monaskog, asketskog zivota -biti slobodan od sebe.
A mogucnost da ne postoji "nista" mi je potpuno nepojmiva, jer verujem da je Bog, bez svoje tvorevine, ono sto se u Prvoj glavi Postanja opisuje kao "Duh Boziji koji se dizase nad bezdanom".

Rekao bih da je to, to!

Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Ako ne postoji jedno ili drugo, onda ne postoji ništa, kao onaj tvoj primer sa pomarandžom, ako je nema nemože biti ni kisela ni slatka...

A može se gledati i ovako,prema važećoj nauci/fizici, da hladnoća i toplota ne postoje, to su opisi čoveka dati na osnovu njegovih čula, postoji samo toplotna energija koja se kreće u rasponu od apsolutne nule do max vrednosti... Na apsolutnoj nuli (-273C) je toplotna energija jako blizu vrednosti nula...Na max vredenosti sagorevaš, zavisno od tačke paljenja...
Ako bi anlogno tome uzeli prisustvo Boga u čoveku, došli bi do sledeće tvrdnje da i na apsolutnoj nuli postoji minimalno prisustvo Boga sa druge strane sagorevanje možemo tumačiti kao spajanje sa Bogom, ako znamo da energija prelazi iz jednog u drugi oblik...
E sad sagorevanje je bolno, kao i odsustvo toplote pa je čoveku "najlakše" u nekoj zoni između apsolutne nule i tačke sagorevanja...
Veličina tačke sagorevanja može se porediti sa nivom greha koji čovek čini, tako da je različita za sve ljude, neki se dobro "preznoje" spajajući se sa Bogom a neki to spajanje dožive u zoni toplotne energije u kojoj se čovek najprijatnije oseća...
Ovi bliže apsolutnoj nuli žive ali sa odsustvom mnogih "vitalnih" funkcija i nikad ne sagore odnosno spoje se sa Bogom... Da bi postigli tačku sagorevanja moraju da se kreću u suprotnom pravcu, da dosta puta vrše aklimatizaciju i tek na kraju ako istraju stignu do "cilja"...

Nisam bas najsigurniji da li dobro razumem ovaj tvoj primer pa cu morati malo da "promislim" o njemu.
A sto se tice pomorandze....hm? Ako shvatis to kao metaforu, da, moze se reci da nema niceg i da ne moze da bude ni kiselo ni slatko. Samo sto je to ipak metafora. Ustvari se odnosi na dualizam koji je samo tvorevina ljudskog uma.

 

[kalista]

Ako ne postoji jedno ili drugo, onda ne postoji ništa, kao onaj tvoj primer sa pomarandžom, ako je nema nemože biti ni kisela ni slatka...

A može se gledati i ovako,prema važećoj nauci/fizici, da hladnoća i toplota ne postoje, to su opisi čoveka dati na osnovu njegovih čula, postoji samo toplotna energija koja se kreće u rasponu od apsolutne nule do max vrednosti... Na apsolutnoj nuli (-273C) je toplotna energija jako blizu vrednosti nula...Na max vredenosti sagorevaš, zavisno od tačke paljenja...
Ako bi anlogno tome uzeli prisustvo Boga u čoveku, došli bi do sledeće tvrdnje da i na apsolutnoj nuli postoji minimalno prisustvo Boga sa druge strane sagorevanje možemo tumačiti kao spajanje sa Bogom, ako znamo da energija prelazi iz jednog u drugi oblik...
E sad sagorevanje je bolno, kao i odsustvo toplote pa je čoveku "najlakše" u nekoj zoni između apsolutne nule i tačke sagorevanja...
Veličina tačke sagorevanja može se porediti sa nivom greha koji čovek čini, tako da je različita za sve ljude, neki se dobro "preznoje" spajajući se sa Bogom a neki to spajanje dožive u zoni toplotne energije u kojoj se čovek najprijatnije oseća...
Ovi bliže apsolutnoj nuli žive ali sa odsustvom mnogih "vitalnih" funkcija i nikad ne sagore odnosno spoje se sa Bogom... Da bi postigli tačku sagorevanja moraju da se kreću u suprotnom pravcu, da dosta puta vrše aklimatizaciju i tek na kraju ako istraju stignu do "cilja"...

Fantasticno iako krajnje neobicno poredjenje!:yea:Malo mi je bilo neobicno da citam Proroka Iliju u termodinamickim pojmovima, ali, to je to!Secas se onog dela gde on opisuje svoj susret sa Bogom?

 

[Jurivaka]

Iako nam se može činiti logičnim da ako je Bog stvorio sve – da tada mora da je On stvorio i zlo. Tu je međutim jedna pretpostavka koja zahteva pojašnjenje. Zlo nije "stvar" kao što je to stena ili električna struja.Tačnije, zlo je nešto što se događa, ono ne postoji samo po sebi – ustvari to je odsutnost dobrog. Na primer, rupe su stvarne ali one postoje samo u nečemu drugome. Odsutnost zemlje u tlu zovemo rupom – ali ona ne može biti odvojena od zemlje u tlu.

Tačno je da je sve što je postojalo prilikom Božjeg stvaranja bilo dobro. Jedna od dobrih stvari koje je Bog stvorio bila su stvorenja koja su imala slobodu da sami odaberu dobro. Kako bi zaista imali mogućnost izbora, Bog je morao dopustiti da postoji nešto osim dobra. Tako je Bog dopustio tim slobodnim anđelima i ljudima da odaberu dobro ili ne-dobro (zlo). Kada postoji loš odnos između dve dobre stvari, zovemo to zlom, ali to ne postaje "stvar" koju je Bog trebao stvoriti da bi postojala.
Možda bi pomogla slijedeća ilustracija. Da pitamo prosečnu osobu "postoji li hladnoća?" – njegov/njen odgovor bi najverojatnije bio da. Pa ipak, to je netačno. Hladnoća ne postoji. Hladnoća je odsutnost toplote. Slično tome, ni tama ne postoji. Tama je odsutnost svetlosti. Slično tome, zlo je odsutnost dobra, ili bolje, zlo je odsutnost Boga.

Kakve samo misaone egzibicije? Kakav polušaj da se "opravda" Bog, za sve nevolje koje postoje u ovom svijetu? Znači, Bog je dopustio da postoji zlo samo zbog toga da bi čovjek imao izbor? Drurgim riječima, važnije mu je bilo da čovjek ima izbor nego njegovo dobro!? Pitam se koji razum ovo može svariti? Ako je Bog stvorio čovjeka, znao je šta je stvorio, zar ne? Ako je to neupitno, a neupitno je, onda je takođe znao da ako dobru ponudi i alternativu, - u vidu zla, da će ta alternativa biti prijmčiva za neke ljude.
Ipak, i pored toga, on je tu alternativu ponudio. Ako mu je bilo stalo da njegovo stvorenje zna samo za dobro, zašto mu je ponudio i zlo? Da li mu je bio važniji izbor nego samo stvorenje koje je osmislio? E, baš ta pmet, za koju vjernici kažu da je od Boga, ovo ne može da shvati.

 

[kalista]

Pa Jurivaka, smisao i sustina izbora u ljubavi nije da te neko "programira" da moras da volis odredjenu osobu, vec je sustina ljubavi da imas izbor, pa ipak zavolis bas tu osobu...
Zamisli, npr.ovu situaciju:da li bi ti zeleo da tebe zena voli samo zato sto si jedini muskarac na ostrvu na kome zivite ili bi zeleo da te zena voli iako zna da postoje i drugi, ali je bas tebe zavolela?
U prvom slucaju ona te voli jer ne zna za druge, a u drugom slucaju te voli jer je bas u tvom sklopu licnosti i osobina pronasla ono lepo, jedinstveno i vredno ljubavi.O prvom slucaju ona voli jer si jedini, a u drugom jer si jedinstven:heart:
Zato je Bog, stvarjuci coveka dozvolio da on ima alternativu, jer nije zeleo robota, vec bice koje je po njegovom liku sazdano.Uz to ga je i upozorio da ne okusa sa Drveta poznanja Dobra i Zla, bas da ne bi upoznao zlo.A eto, covek je bas zeleo da spozna zlo...
Slicna stvar ti je i sa drogom.Otac moze da kaze svom detetu:"Nemoj sine da probas drogu", a on bas zapuca da je proba i spozna zlo.Nije svaka spoznaja dobra -bolje je neke stvari nikada ne saznati...

 

[CRAZYandLAZY]

Rekao bih da je to, to!

Dodato posle 11 minuta:

Nisam bas najsigurniji da li dobro razumem ovaj tvoj primer pa cu morati malo da "promislim" o njemu.
A sto se tice pomorandze....hm? Ustvari se odnosi na dualizam koji je samo tvorevina ljudskog uma.

"Osloboditi se samog sebe" je to što ja navodim kao trenutak "tačke sagorevanja"...
Lično se slažem da nema dualizma, nego da je to plod retorike odnosno potrebe čoveka da opisuje pojave/stvari, potreba da boji od belog do crnog i obrnuto...
Interesantno je da crno ima najveći prijem toplotne energije a belo najmanji, kao da je ono što mi u svom dualizmu vidimo crno (zlo) potrebno najviše "tretirati" a ono što vidimo belo (dobro) najmanje...Ako bi razvijao dalje mogao bi da kažem da se Bog "trudi" najviše oko lošeg da ga ispravi...

Malo mi je bilo neobicno da citam Proroka Iliju u termodinamickim pojmovima, ali, to je to!Secas se onog dela gde on opisuje svoj susret sa Bogom?

Sad si me podsetila da su slični opisi... Mada sam krenuo sa "pričom" ne da bi razvijao bilo kakve teorije, sačuvaj me Bože, već da probam drugim rečima da pričam o religijskim temama...

Ono u šta verujem iskreno je da ima Boga i da u prirodi i društvu ne postoji negativna (minus (-)) vrednosti, postoji samo vrednost nula i maksimalna vrednost... Jer ako postoji negativna vrednost onda je to negacija vrednosti, znači nema je, pa je vrednost opet nula...

Tako da dualizam je neobjektivna stvar, jer zavisi od ugla gledanja...

E, baš ta pmet, za koju vjernici kažu da je od Boga, ovo ne može da shvati.

A da li može da shati da ne postoje dualne pojave, nego su jedinstvene, a da pojavu čovek definiše na različite načine od nule (0) do maksimalne vrednosti te pojave (oblik, kvalitet, ukus, miris, ...) i da još preko toga daje i kvalifikaciju na osnovu ličnog ukusa (lepo, ružn,gadno, jadno...)...

 

[kalista]

Imam pitanje za Mindfulnessa:kao sto vidis, shvatam tu potrebu da dusa bude ociscena od sebe.Ali kako onda nemas potrebu da se zapitas:cemu to?Mislim, zar ti nije besciljno raznim tehnikama (ne zelim da o tome sada govorim), covek dodje do stanja oslobodjenosti od "sebe", a da nema potrebu da spozna Boga?Prosto kao hriscanka, ne mogu da razumem zasto je dovoljno biti u stanju "ispraznjenosti" ako to nema za cilj Bogopoznanje?Jer to stanje nije smisao, valjda je ono preduslov za postizanje cilja?Jer ukoliko je "ostajanje u praznini" ili "cistoti od sebe samog" cilj za sebe, onda je to ono sto hriscani nazivaju prelest.Ona sadrzi u sebi najvisi nivo samodovoljnosti, ma kako to paradoxalno zvucalo i zato kao takva, predstavlja odvojenost od Boga i samim tim zlo.