- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Fakultet za državnu upravu i administraciju
Kolokvijum 3
Овлашћења и акта
Овлашћење шефа државе је да он представља државу у земљи и иностранству. То подразумева да шеф државе поставља и опозива дипломатске представнике своје земље у иностранству и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје одликовања и признања, даје помиловања за кривична дела. Шеф државе врши избор других државних органа. То подразумева да шеф државе предлаже мандатара за састав владе, предлаже кандидате за судије највиших судова у земљи или их именује, расписује изборе за парламент и сл. У већини држава у свету шеф државе је врховни командант војске или је члан тела које обавља ту функцију. Шеф државе има право на суспензивни вето, право да својим актом проглашава законе усвојене у парламенту, право да потписује опште акте владе, право предлагања или расписивања референдума. То је карактеристично за парламентарни систем власти. У председничком систему власти, председник републике није само шеф државе него је он истовремено, са својим тимом сарадника које самостално именује и разрешава, и влада. У парламентарном систему власти акта које доноси шеф државе су углавном појединачна, а у председничком и мешовитом систему власти то су, поред појединачних, и општи акти.
-Уставна овлашћења председника Републике у РС могу се поделити у 3 групе: 1) представљање РС; 2) послови својствени стабилној, неоперативној егзекутиви у парламентарном систему; 3) овлашћења у нередовним стањима у земљи. Представљати РС у земљи и иностранству значи оличавати је, бити њен симбол. То подразумева да председник Републике поставља и опозива указом амбасадоре на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника и даје помиловања и одликовања.
Као орган извршне власти који оличава стабилну, неоперативну егзекутиву у парламентарном систему власти, председник Републике указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе, расписује изборе за Народну скупштину, предлаже Народној скупштини носиоце појединих функција, у складу са Уставом и законом и командује Војском Србије и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Као орган стабилне егзекутиве председник Републике има два овлашћења према Народној скупштини: да јој врати изгласани закон на поновно одлучивање (суспензивни законодавни вето); да распусти Народну скупштину (право дисолуције). Председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од 7 дана ако је закон донесен по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да закон, уз писмено образложење, врати Народној скупштини на поновно одлучивање. Разлози на основу којих председник Републике може вратити закон Народној скупштини на поновно одлучивање су одређени законом. То су разлози формалне и материјалне неуставности, као и разлози нецелисходности. Законом о председнику Републике је одређено да председник Републике не може вратити Народној скупштини закон на поновно одлучивање о којем су се грађани на референдуму изјаснили пре његовог доношења ни закон који су грађани потврдили на референдуму. Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који јој је председник Републике вратио на поновно одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика. Председник Републике не може распустити Народну скупштину без образложеног предлога Владе, а кад такав предлог постоји Народну скупштину мора распустити. Он нема дискреционо право да самостално распусти Народну скупштину. Али, има законску дужност да у року од 72 сата донесе указ којим на образложени предлог Владе распушта Народну скупштину или да Владу јавност обавести о томе да не прихвата предлог Владе. Истовремено са указом о распуштању Народне скупштине председник Републике доноси одлуку којом расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања. У Закону о председнику Републике је одређено да председник Републике неће разматрати предлог Владе да се Народна скупштина распусти у 3 случаја: ако је Народној скупштини поднесен предлог да се Влади изгласа неповерење; ако Народна скупштина није прихватила Владин одговор на интерпелацију; ако је Влада поднела предлог да се гласа о поверењу Влади. Председник Републике има обавезу да распусти Народну скупштину у 2 случаја: ако Народна скупштина у року од 90 дана од дана свог конституисања не изабере Владу; ако не изабере нову Владу у року од 30 дана о дана када је претходној Влади престао мандат.
Овлашћења председника Републике у нередовним стањима, ванредном и ратном стању, нису његова оригинерна надлежност. Проглашење таквог стања и доношење мера одступања од људских и мањинских права у таквом стање се налази у уставној надлежности Народне скупштине. Уколико она није у стању да се састане тада то прелази у надлежност других носилаца функција, међу којима је и председник Републике. Али он тада не може самостално да уради ни једну од те две радње, него то ради заједно са председником Народне скупштине и председником Валде. Овлашћења председника Републике се могу утврђивати само у Уставу.
Председник Републике доноси указе, одлуке, правила, наредбе, наређења и друге правне акте који су одређени законом. Указом председник Републике проглашава закон, распушта Народну скупштину, поставља и опозива амбасадоре РС, даје одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Одлуком председник Републике расписује изборе за народне посланике, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, даје помиловања, именује генералног секретара председника Републике, шефа кабинета председника Републике, саветника председника Републике и друге функционере у Генералном секретаријату председника Републике и одлучује о питањима за које не доноси друге правне акте. Председник Републике послове у области одбране обавља доношењем одлука, правила, наредаба, наређења и других правних аката који нису одређени законом.
Положај и одговорност
Положај шефа државе у систему власти одређен је обликом и начином реализовања његове одговорности. У монархији је шеф државе неодговоран за своје поступке, он не подлеже ни политичкој ни кривичној одговорности. У председничком систему, шеф државе, као облик моноцефалне егзекутиве, не може бити политички одговоран, тј. не може бити смењен пре истека времена на који је изабран. Шеф државе који је мандат добио на општим непосредним изборима не може политички одговарати пред органом, какав је парламент, који, као и он, потиче из истог демократског извора (непосредних народних избора). Он може одговарати само пред бирачима, уколико постоји установа опозива, или уколико се кандидује за обнављање председничког мандата, с обзиром на уставну могућност два узастопна избора. У председничком систему власти шеф државе подлеже кривичној одговорности, која је по правилу уређена у уставу. У парламентарном систему власти председник републике није одговоран политички него само, уколико је то уставом предвиђено, кривично, и то пред посебним државним или редовним судом. Председник републике у председничком систему власти није одговоран, јер извршна власт као таква не сноси одговорност пред парламентом, док у парламентарном систему одговорност извршне власти пред парламентом реализује се као одговорност владе, а не као одговорност председника републике. Једино у скупштинском систему власти председник републике за свој рад сноси политичку одговорност пред парламентом, који га је и изабрао на ту функцију.
-У уставном систему РС председник Републике може политички одговарати само због повреде Устава. Санкција је разрешење од државне функције, што не искључује одговорност пред редовним судовима, у складу са законом. У РС одговорност председника Републике реализује се пред Народном скупштином, а не пред бирачким телом. Поступак за разрешење председника Републике може предложити најмање трећина народних посланика, уз писмено образложење због чега сматрају да је председник Републике прекршио Устав. Кад Народна скупштина покрене поступак за разрешење председника Републике због повреде Устава, Уставни суд је дужан да најкасније у року од 45 дана одлучи о постојању повреде Устава. Народна скупштина разрешава председника Републике због повреде Устава гласовима најмање две трећине народних посланика. Председник Републике у РС има право на писмену оставнку коју доставља председнику Народне скупштине. Кад председник Републике поднесе оставку, он о томе обавештава јавност и председника Народне скупштине. Престаје му мандат даном подношења оставке. Кад председнику Републике престане мандат пре истека времена на који је биран, изборе за председника Републике председник Народне скупштине обавезан је да распише тако да се они одрже најкасније 3 месеца од престанка мандата председника Републике. У случају спречености председника Републике да обавља дужност, председник Народне скупштине расписује изборе тако да се они одрже најкасније 3 месеца од настанка спречености.
- Влада -
Појам и порекло
Влада је орган извршне власти. Влада као орган извршне власти карактеристичан је само за парламентарни систем власти, у којем постоји бицефална извршна власт. У преседничком систему влада не постоји као формални уставни орган, него као фактички скуп блиских сарадника председника републике које овај поставља и отпушта према свом нахођењу. У скупштинском систему власти, влада није самостални државни орган него је организационо везана за парламент, функционишући као његов извршни одбор. Влада се као државни орган први пут појавила у Енглеској. Влада је државни орган извршне власти који представља скуп највиших функционера (министара) који се налазе на челу појединих ресора управе. Влада је државни орган чија је основна надлежност да извршава законе и да организује, усклађује, усмерава и контролише активности из оквира свих управних области (ресора). Министарска функција добила је јавноправни карактер тек крајем XVII века, са преображајем феудалне у апсолутну монархију.
Избор и састав
Владу као орган извршне власти образује парламент. Она се образује од представника политичке већине у парламенту. Политичку већину може чинити једна политичка странка или више политичких странака. У првом случају образује се политички хомогена једностраначка влада, а у другом коалициона или концентрациона (свестраначка) влада. Коалициона влада образује се од страначке коалиције, тј. од политичких странака које имају већину у парламенту и које су образовале страначки савез у циљу образовања владе. У ванредним ситуацијама, ради премошћавања тих ситуација удруженим политичким снагама, образује се политичким концензусом концентрациона влада од представника свих парламентарних странака. Влада се може образовати и од личности које нису страначке, које нису чланови политичких странака. То су политички неутралне владе. Основни циљеви таквих влада су извлачење земље из кризе ангажовањем најкомпентентнијих личности у земљи, независно од политичких странака. Посебан облик политички неутралних влада су чиновничке владе. Оне се образују од чиновника који заузимају највиша места у хијерархији државне управе, а који због таквог положаја не могу бити чланови политичких странака. Од чиновничке владе треба разликовати експертску владу, која долази као последица свесног настојања политичке већине у парламенту да се у владу изаберу превасходно стручни, а не политички људи. Експертске владе имају демократску легитимност. Владе могу бити посланичке, мешовите и непосланичке у зависности од могућности, односно обавезе или забране припадања чланова владе парламенту. Посланичка влада је влада чији чланови обавезно морају бити чланови парламента. Мешовита влада је влада код које не постоји обавеза да њени чланови припадају парламенту, нити је чланство у влади сметња да му припадају. Непосланичка влада постоји кад је уставом одређено да члан владе не може припадати парламенту. Влада је колегијални орган, она се састоји од одређеног броја појединаца. То су председник владе или први министар (премијер), евентуално потпредседник владе, и министри, како они који стоје на челу појединих ресора, тако и без портфеља. У зависности од броја чланова, владе се могу груписати у мале, средње и велике. Мале владе су оне испод 20 чланова, средње које имају између 20 и 40 чланова, велике које имају преко 40 чланова. На челу владе налази се председник или први министар. Назив овог функционера „премијер“ потиче из Енглеске.
Оставка председника владе повлачи за собом одступање целе владе, без обзира на то да ли поједини министри хоће или неће да одступе. Министри имају двоструку улогу, односно надлежност: политичку, као чланови Владе; и административну, у мери у којој руководе министарским департманом. На основу тога разликују се: министри без портфеља (државни министри), који не руководе министарским департманом, и департмански министри, задужени за један министарски департман, било путем закона, било путем делегације од стране министара који се налазе на вишем степену хијерархије у влади (делегирани министри). Државни секретари, који су повезани с министром или аутономни од овог, немају ранг министра; они нису чланови владе и у одређеним ситуацијама не учествују на седницама владе, иако учествују у раду владе.
Влада се обавезно образује на почетку изборног периода парламента. Њено остајање на власти зависи од тога да ли ће и докле ће уживати поверење парламента. Кад изгуби поверење парламента, влада силази са власти. Правило је да је мандат владе једнак дужини парламентарног мандата.
-У РС кандидата за председника Владе (мандатара) предлаже Народној скупштини председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа у Народној скупштини. Преседник Републике мора да предложи кандидата за председника Владе који може да обезбеди избор Владе. Кандидат за председника Владе износи пред Народном скупштином свој програм и предлаже састав Владе. О кандидату за председника Владе, његовом програму и предложеним члановима Владе отвара се претрес. По завршетку претреса, о предлогу за председника и чланове Владе одлучује се у целини, тајним гласањем, осим ако Народна скупштина не одлучи да се гласа јавно. Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Ако Влада не буде изабрана, цео поступак се понавља. После сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се Влада. Владу сачињавају председник, потпредседници и министри. Потпредседник Владе може бити један или више њих, а Влада може имати, поред ресорних, и министре без портфеља. Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина приликом сваког избора Владе, на предлог кандидата за председника Владе.
Устав РС од 2006. усваја концепт непосланичке владе. Члан Владе не може бити ни посланик у Скупштини аутиномне покрајине, одборник у Скупштини јединице локалне самоуправе, члан извршног већа аутономне покрајине и извршног органа јединице локалне самоуправе, а законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси у сукобу са положајем члана Владе. Председник, потпредседници и министри уживају имунитет, који је изједначен с имунитетим народних посланика. О имунитету председника, потпредседника и члана Владе одлучује Влада. Тај имунитет има 2 облика: имунитет неодговорности и имунитет неповредивости.
Председник Владе представља Владу, сазива и води њене седнице, води и усмерава рад Владе, стара се о уједначеном политичком деловању Владе и усклађује њен рад. Потпредседник Владе помаже председнику Владе у вршењу његових права и дужности. Председник Владе одређује потпредседника Владе који га замењује за време одсуства или спречености са свим овлашћењима председника Владе, изузев овлашћења за предлагање избора или разрешење члана Владе. Министри руководе радом министарстава. Министарства примењују законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и опште акте председника Републике, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом. Министарства су самостална у вршењу законом одређених надлежности. Послови државне управе и број министарстава одређује се законом, а унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација прописује Влада уредбом. Министарства су једини уставом предвиђени организациони облик за обављање послова државне управе, али Устав допушта да закон може одредити и друге органе државне управе за обављање послова државне управе. Према Уставу РС, мандат Владе поклапа се са мандатом Народне скупштине. Мандат Владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Народном скупштином. Текст заклетве утврђен је у закону о Влади. Устав разликује престанак мандата Владе пре истека времена на које је изабрана од престанак мандата члана Владе пре истека времена на које је изабран. Мандат Владе пре истека ивремена на које је изабрана престаје изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом. Таква влада може до избора нове владе вршити само послове одређене законом. Члану Владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран констатовањем оставке, изгласавањем неповерења у Народној скупштини и разрешењем од стране Народне скупштине, на предлог председника Републике.
Овлашћења и акти
Класична овлашћења владе јесу да је она задужена за извршавање закона парламента и одлука судова. То остварује доношењем уредби и других општих аката, тј. одредби општег и имперсоналног карактера којима се прецизирају и разрађују одредбе закона, што омогућује примену закона. Влада може да доноси и индивидуалне акте и мере. Класична овлашћења владе укључују и одређена овлашћења која влада има у односу према парламенту. То је њено право да интервенише у законодавни поступак који се води у парламенту, путем законодавне иницијативе, амандмана на предлог закона, учешћа у претресу закона, право вета, учешће у чину промулгације и спровођење публикације закона. У стању кризе овлашћења владе се знатно увећавају, било одлуком парламента, у случају приправности, било на основу одредаба устава, било на основу уставног обичаја. Влада је и орган који доноси одлуке и то путем своје финансијске арбитраже коју обавља утврђивањем предлога буџета и путем своје уредбодавне власти, која се све више проширује. Влада је и орган који предвиђа, који планира. Она је одговорна за планирање националне привреде. Општи акти владе у хијерархији правних аката долазе одмах иза устава и закона. За доношење тих правних аката влада мора имати изричито уставно овлашћење. Општи правни акти владе доносе се ради извршавања закона и других општих аката парламента и тада се њима друштвени односи регулишу секундарно и деривативно. У првом случају реч је о самосталним, а у другом о несамосталним или извршним уредбама. Несамосталне извршне уредбе могу се доносити на основу генералног уставног или посебног законског овлашћења. Такве уредбе може доносити за извршавање сваког закона уколико је по природи ствари то неопходно. Влада има специјално законско овлашћење за доношење уредбе кад јој је дато конкретним законом ради његовог извршавања. Такве уредбе могу се доносити само за извршавање конкретног закона у којем су и предвиђене. Влада је овлашћена и за издавање појединачних аката, као што су политички акти, приликом чијег доношења влада ужива велику слободу и који не подлежу оцени законитости, и управни акти, које влада издаје као највиша управна власт у земљи. Посебну врсту аката владе представља тзв. делегирано законодавство, тј. уредбе са законском снагом које влада доноси када парламент своје уставно овлашћење да доноси законе пренесе по одређеним условима на њу. Парламент може уступити законодавну власт влади само кад је то изричито уставом утврђено. Парламент може на два начина делегирати влади овлашћење за доношење закона: доношењем тзв. закона о пуним властима (овлашћењима), односно закона о хабилитацији, којима овлашћује владу да уместо њега уреди одређене области законом с ограничењем или доношењем тзв. оквирних закона у којима одређује само оквире и општа начела у области друштвених односа захваћених тим законом а детаљније њихово уређивање препушта влади.
-У уставном систему РС Влада има класична овлашћења владе из парламентарног система власти. То су: вођење политике, организовање извршавања закона и усмеравање и усклађивање државне управе. Влада одговара Народној скупштини за политику РС, за извршавања закона, прописа и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе. Најмоћнији иструмент вођења политике у надлежности Владе је предлагање закона, других прописа и општих аката Скупштини, предлагање Скупштини плана развоја, просторног плана, буџета и завршног рачуна и давање мишљења о предлозима закона, других прописа и општих аката других овлашћених предлагача. Влада је квалификовани носилац законодавне иницијативе у Скупштини. Као извршни орган, Влада извршава законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине тако што доноси уредбе, одлуке и друге опште акте. Влада има генерално уставно овлашћење за доношење извршних уредаба. У области усмеравања и усклађивања државне управе Влада прописује унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација и врши надзор над њиховим радом. У оквиру надзора над радом органа управе, Влада има 2 овлашћења: да донесе пропис за чије је доношење надлежан орган управе, ако би недоношење тог прописа могло изазвати штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности; да поништи или укине пропис органа државне управе који је у супротности са законом или прописом Владе и да одреди рок за доношење новог прописа. Влада РС уредбом оснива стручне и друге службе за своје потребе. У уставном уређењу РС Влада доноси прописе, односно опште правне акте подзаконске снаге и друге акте. Ти акти Владе су: уредбе, одлуке, решења и закључци. Уредбом Влада подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона. Одлуком Влада оснива јавна предузећа, уставнове и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада увек уређује одлуком. Решењем Влада одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја. Закључке Влада доноси кад не доноси друге акте.
Одговорност владе и министарска одговорност
Влада има политичку одговорност пред парламентом. Она постоји као орган извршне власти док ужива поверење парламента. Кад јој парламент изгласа неповерење дужна је да одступи. Политичка одговорност владе пред порламентом може бити двојака: солидарна, тј. одговорност владе као тима, у целини; и индивидуална, тј. министарска одговорност, одговорност појединачног члана владе. Класична средства путем којих се реализује одговорност владе пред парламентом јесу: посланичко питање, интерпелација и гласање о неповерењу влади. Посланичко питање је конкретно питање које посланик поставља влади у целини или поједином члану владе надлежном за управну област из које је питање. Влада или надлежни министар одговарају на питање, али поводом питања не може настати расправа у парламенту. Посланик који је поставио питање може поставити влади или надлежном министру допунско питање и добити одговор на њега и ту се однос између парламента и владе поводом посланичког питања прекида. Смисао посланичког питања је да се рад владе учини јавним. Посланичко питање јесте средство контроле владе. Интерпелација је начелно питање у вези са радом владе, које поставља један посланик или пословником предвиђена група посланика, о којем се у парламенту води расправа. У расправи могу учествовати сви чланови парламента, и они који нису били потписници интерпелације. Расправа поводом одговора владе на интерпелацију окончава се гласањем у парламенту. Гласа се о ставу који је предложен у поднесеној интерпелацији, у којем се рад владе осуђује или похваљује, или о простом преласку на следећу тачку дневног реда. Уколико потписници интерпелације нису предложили став о којем ће се по закључивању претреса поводом интерпелације гласати, влада има право да предложи сопствени став поводом интерпелације, о којем ће парламент исто тако гласати. Ако буде незадовољна усвојеним ставом поводом интерпелације, влада може поставити питање свог поверења или поднети оставку. Циљ интерпелације је као и циљ посланичког питања, да се рад владе учини јавним, али поред тога и да се да оцена о раду владе, па да се, уколико је та оцена негативна покрене и одговорност владе.
Предлог за гласање о неповерењу влади произилази из убеђења посланика опозиције који га покрећу да је рад владе незадовољавајући и да је због тога треба заменити другом владом. Ово средство садржи најнепосреднију санкцију одговорности владе пред парламентом од осталих средстава контроле. Та санкција је разрешење владе у случају да предлог за гласање о неповерењу влади добије потребну већину у парламенту. Индивидуална одговорност чланова владе или министарска дговорност може бити: политичка, материјална и кривична. Политичка одговорност министра значи губитак поверења према министру у парламенту, тј. она постоји кад министру буде изгласано неповерење од стране парламента. Министар се тада разрешава министарске дужности. Материјална одговорност министра је одговорност за штету насталу приликом вршења његове службене дужности нанесену његовом незаконитом радњом. Кривична одговорност министра постоји кад он приликом вршења своје службене дужности учини дело кажњиво по кривичном закону.
-И у Уставу РС од 2006. су одређена оба облика политичке одговорности Владе, и Владе у целини и појединог њеног члана. Минималан број народних посланика који могу поднети предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану износи 60. У предлогу се мора навести разлог због којег се предлаже гласање о неповерењу. Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније 5 дана од подношења предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу. Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану Народна скупштина је прихватила ако је за њега гласало више од половине свих народних посланика. Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, Влади престаје мандат, а председник Републике дужан је да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владеу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и да распише парламентарне изборе. Ако Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе. Да не би дошло до злоупотребе предлога за гласање о неповерењу, ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана. Може и Влада да поднесе Народној скупштини предлог за гласање о поверењу Влади. То ради са циљем да из тог гласања изађе ојачана, са већом политичком снагом како би се охрабрила за предузимање мера за које држи да су од националног значаја. Предлог за гласање о поверењу Влади Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније 5 дана од његовог подношења, осим ако Влада није поднела захтев да се предлог за гласање о поверењу разматра на седници Народне скупштине која је у току, онда ће се разматрати на тој седници. Након окончања расправе приступа се гласању по предлогу. Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Влади ако је за њега гласало више од половине свих народних посланика. Ако Народна скупштина не изгласа поверење Влади, Влади престаје мандат а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и да распише парламентарне изборе. Председник Републике може да поднесе предлог за разрешавање појединог члана Владе. Председник Републике има то право на основу својства мандатара за састав Владе. То својство укључује право да предложи састав Владе, али и разрешење члана Владе којег више не жели у саставу Владе. О предлогу за разрешење члана Владе Народна скупштина гласа на првој наредној седници, а одлука о разрешењу је донесена ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика. Члану Владе који је разрешен, мандат престаје даном доношења одлуке о разрешењу, а председник Владе је дужан да по престанку мандата члану Владе због разрешења покрене поступак за избор новог члана Владе. У Уставу РС од 2006. интерпелација је уставна категорија. Њу може поднети најмање 50 народних посланика, а она може бити усмерена према Влади или министру ради претресања питања у вези са њиховим радом. Влада или члан Владе којима је интерпелација упућена дужни су да одговоре на интерпелацију у року од 30 дана. О њиховом одговору најпре расправља, а потом и гласа Народна скупштина. Гласањем Народна скупштина може прихватити или не прихватити понуђени одговор. Народна скупштина одлучује о одговору на интерпелацију већином гласова свих народних пословника. Ако га прихвати, Народна скупштина наставља са радом сходно усвојеном дневном реду за ту седницу. Ако га не прихвати, приступа се гласању о неповерењу Влади или члану Владе, осим ако по неприхватању одговара на интерпелацију сам председник Владе, односно члан Владе не поднесе оставку. Устав РС од 2006. у вези са интерпелацијом каже да се о питању на које се интерпелација односи не може поново расправљати пре истека рока од 90 дана.
Председник Владе подноси оставку председнику Народне скупштине, али је дужан да о њој обавести и председника Републике и јавност. Оставка предедника Владе мора се констатовати на првој наредној седници Народне скупштине и за чин констатације оставке председника Владе везан је престанак мандата Владе.
Члан Владе подноси оставку председнику Владе, а председник Владе је прослеђује председнику Народне скупштине, која оставку констатује на првој наредној седници. Члану Владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а председник Владе је дужан да по престанку мандата члана Владе због подношења оставке покрене поступак за избор новог члана Владе.
Влада којој је престао мандат, техничка влада, може вршити само текуће послове. Министар против којег је председник Републике поднео предлог за разрешење не може, од подношења предлога председника Републике за разрешење до одлуке Народне скупшптине, вршити своја овлашћења, него њих преузима члан Владе којег председник Владе овласти.
Министар који је поднео оставку дужан је да врши текуће послове док му не престане мандат. Кад је министру престао мандат, овлашћења министра којем је мандат престао врши члан Владе којег је председник Владе овластио. Председник Владе дужан је да тада предложи Народној скупштини избор новог министра у року од 15 дана од престанка мандата претходног министра.
Kolokvijum 3
Овлашћења и акта
Овлашћење шефа државе је да он представља државу у земљи и иностранству. То подразумева да шеф државе поставља и опозива дипломатске представнике своје земље у иностранству и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје одликовања и признања, даје помиловања за кривична дела. Шеф државе врши избор других државних органа. То подразумева да шеф државе предлаже мандатара за састав владе, предлаже кандидате за судије највиших судова у земљи или их именује, расписује изборе за парламент и сл. У већини држава у свету шеф државе је врховни командант војске или је члан тела које обавља ту функцију. Шеф државе има право на суспензивни вето, право да својим актом проглашава законе усвојене у парламенту, право да потписује опште акте владе, право предлагања или расписивања референдума. То је карактеристично за парламентарни систем власти. У председничком систему власти, председник републике није само шеф државе него је он истовремено, са својим тимом сарадника које самостално именује и разрешава, и влада. У парламентарном систему власти акта које доноси шеф државе су углавном појединачна, а у председничком и мешовитом систему власти то су, поред појединачних, и општи акти.
-Уставна овлашћења председника Републике у РС могу се поделити у 3 групе: 1) представљање РС; 2) послови својствени стабилној, неоперативној егзекутиви у парламентарном систему; 3) овлашћења у нередовним стањима у земљи. Представљати РС у земљи и иностранству значи оличавати је, бити њен симбол. То подразумева да председник Републике поставља и опозива указом амбасадоре на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника и даје помиловања и одликовања.
Као орган извршне власти који оличава стабилну, неоперативну егзекутиву у парламентарном систему власти, председник Републике указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе, расписује изборе за Народну скупштину, предлаже Народној скупштини носиоце појединих функција, у складу са Уставом и законом и командује Војском Србије и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Као орган стабилне егзекутиве председник Републике има два овлашћења према Народној скупштини: да јој врати изгласани закон на поновно одлучивање (суспензивни законодавни вето); да распусти Народну скупштину (право дисолуције). Председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од 7 дана ако је закон донесен по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да закон, уз писмено образложење, врати Народној скупштини на поновно одлучивање. Разлози на основу којих председник Републике може вратити закон Народној скупштини на поновно одлучивање су одређени законом. То су разлози формалне и материјалне неуставности, као и разлози нецелисходности. Законом о председнику Републике је одређено да председник Републике не може вратити Народној скупштини закон на поновно одлучивање о којем су се грађани на референдуму изјаснили пре његовог доношења ни закон који су грађани потврдили на референдуму. Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који јој је председник Републике вратио на поновно одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика. Председник Републике не може распустити Народну скупштину без образложеног предлога Владе, а кад такав предлог постоји Народну скупштину мора распустити. Он нема дискреционо право да самостално распусти Народну скупштину. Али, има законску дужност да у року од 72 сата донесе указ којим на образложени предлог Владе распушта Народну скупштину или да Владу јавност обавести о томе да не прихвата предлог Владе. Истовремено са указом о распуштању Народне скупштине председник Републике доноси одлуку којом расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања. У Закону о председнику Републике је одређено да председник Републике неће разматрати предлог Владе да се Народна скупштина распусти у 3 случаја: ако је Народној скупштини поднесен предлог да се Влади изгласа неповерење; ако Народна скупштина није прихватила Владин одговор на интерпелацију; ако је Влада поднела предлог да се гласа о поверењу Влади. Председник Републике има обавезу да распусти Народну скупштину у 2 случаја: ако Народна скупштина у року од 90 дана од дана свог конституисања не изабере Владу; ако не изабере нову Владу у року од 30 дана о дана када је претходној Влади престао мандат.
Овлашћења председника Републике у нередовним стањима, ванредном и ратном стању, нису његова оригинерна надлежност. Проглашење таквог стања и доношење мера одступања од људских и мањинских права у таквом стање се налази у уставној надлежности Народне скупштине. Уколико она није у стању да се састане тада то прелази у надлежност других носилаца функција, међу којима је и председник Републике. Али он тада не може самостално да уради ни једну од те две радње, него то ради заједно са председником Народне скупштине и председником Валде. Овлашћења председника Републике се могу утврђивати само у Уставу.
Председник Републике доноси указе, одлуке, правила, наредбе, наређења и друге правне акте који су одређени законом. Указом председник Републике проглашава закон, распушта Народну скупштину, поставља и опозива амбасадоре РС, даје одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Одлуком председник Републике расписује изборе за народне посланике, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, даје помиловања, именује генералног секретара председника Републике, шефа кабинета председника Републике, саветника председника Републике и друге функционере у Генералном секретаријату председника Републике и одлучује о питањима за које не доноси друге правне акте. Председник Републике послове у области одбране обавља доношењем одлука, правила, наредаба, наређења и других правних аката који нису одређени законом.
Положај и одговорност
Положај шефа државе у систему власти одређен је обликом и начином реализовања његове одговорности. У монархији је шеф државе неодговоран за своје поступке, он не подлеже ни политичкој ни кривичној одговорности. У председничком систему, шеф државе, као облик моноцефалне егзекутиве, не може бити политички одговоран, тј. не може бити смењен пре истека времена на који је изабран. Шеф државе који је мандат добио на општим непосредним изборима не може политички одговарати пред органом, какав је парламент, који, као и он, потиче из истог демократског извора (непосредних народних избора). Он може одговарати само пред бирачима, уколико постоји установа опозива, или уколико се кандидује за обнављање председничког мандата, с обзиром на уставну могућност два узастопна избора. У председничком систему власти шеф државе подлеже кривичној одговорности, која је по правилу уређена у уставу. У парламентарном систему власти председник републике није одговоран политички него само, уколико је то уставом предвиђено, кривично, и то пред посебним државним или редовним судом. Председник републике у председничком систему власти није одговоран, јер извршна власт као таква не сноси одговорност пред парламентом, док у парламентарном систему одговорност извршне власти пред парламентом реализује се као одговорност владе, а не као одговорност председника републике. Једино у скупштинском систему власти председник републике за свој рад сноси политичку одговорност пред парламентом, који га је и изабрао на ту функцију.
-У уставном систему РС председник Републике може политички одговарати само због повреде Устава. Санкција је разрешење од државне функције, што не искључује одговорност пред редовним судовима, у складу са законом. У РС одговорност председника Републике реализује се пред Народном скупштином, а не пред бирачким телом. Поступак за разрешење председника Републике може предложити најмање трећина народних посланика, уз писмено образложење због чега сматрају да је председник Републике прекршио Устав. Кад Народна скупштина покрене поступак за разрешење председника Републике због повреде Устава, Уставни суд је дужан да најкасније у року од 45 дана одлучи о постојању повреде Устава. Народна скупштина разрешава председника Републике због повреде Устава гласовима најмање две трећине народних посланика. Председник Републике у РС има право на писмену оставнку коју доставља председнику Народне скупштине. Кад председник Републике поднесе оставку, он о томе обавештава јавност и председника Народне скупштине. Престаје му мандат даном подношења оставке. Кад председнику Републике престане мандат пре истека времена на који је биран, изборе за председника Републике председник Народне скупштине обавезан је да распише тако да се они одрже најкасније 3 месеца од престанка мандата председника Републике. У случају спречености председника Републике да обавља дужност, председник Народне скупштине расписује изборе тако да се они одрже најкасније 3 месеца од настанка спречености.
- Влада -
Појам и порекло
Влада је орган извршне власти. Влада као орган извршне власти карактеристичан је само за парламентарни систем власти, у којем постоји бицефална извршна власт. У преседничком систему влада не постоји као формални уставни орган, него као фактички скуп блиских сарадника председника републике које овај поставља и отпушта према свом нахођењу. У скупштинском систему власти, влада није самостални државни орган него је организационо везана за парламент, функционишући као његов извршни одбор. Влада се као државни орган први пут појавила у Енглеској. Влада је државни орган извршне власти који представља скуп највиших функционера (министара) који се налазе на челу појединих ресора управе. Влада је државни орган чија је основна надлежност да извршава законе и да организује, усклађује, усмерава и контролише активности из оквира свих управних области (ресора). Министарска функција добила је јавноправни карактер тек крајем XVII века, са преображајем феудалне у апсолутну монархију.
Избор и састав
Владу као орган извршне власти образује парламент. Она се образује од представника политичке већине у парламенту. Политичку већину може чинити једна политичка странка или више политичких странака. У првом случају образује се политички хомогена једностраначка влада, а у другом коалициона или концентрациона (свестраначка) влада. Коалициона влада образује се од страначке коалиције, тј. од политичких странака које имају већину у парламенту и које су образовале страначки савез у циљу образовања владе. У ванредним ситуацијама, ради премошћавања тих ситуација удруженим политичким снагама, образује се политичким концензусом концентрациона влада од представника свих парламентарних странака. Влада се може образовати и од личности које нису страначке, које нису чланови политичких странака. То су политички неутралне владе. Основни циљеви таквих влада су извлачење земље из кризе ангажовањем најкомпентентнијих личности у земљи, независно од политичких странака. Посебан облик политички неутралних влада су чиновничке владе. Оне се образују од чиновника који заузимају највиша места у хијерархији државне управе, а који због таквог положаја не могу бити чланови политичких странака. Од чиновничке владе треба разликовати експертску владу, која долази као последица свесног настојања политичке већине у парламенту да се у владу изаберу превасходно стручни, а не политички људи. Експертске владе имају демократску легитимност. Владе могу бити посланичке, мешовите и непосланичке у зависности од могућности, односно обавезе или забране припадања чланова владе парламенту. Посланичка влада је влада чији чланови обавезно морају бити чланови парламента. Мешовита влада је влада код које не постоји обавеза да њени чланови припадају парламенту, нити је чланство у влади сметња да му припадају. Непосланичка влада постоји кад је уставом одређено да члан владе не може припадати парламенту. Влада је колегијални орган, она се састоји од одређеног броја појединаца. То су председник владе или први министар (премијер), евентуално потпредседник владе, и министри, како они који стоје на челу појединих ресора, тако и без портфеља. У зависности од броја чланова, владе се могу груписати у мале, средње и велике. Мале владе су оне испод 20 чланова, средње које имају између 20 и 40 чланова, велике које имају преко 40 чланова. На челу владе налази се председник или први министар. Назив овог функционера „премијер“ потиче из Енглеске.
Оставка председника владе повлачи за собом одступање целе владе, без обзира на то да ли поједини министри хоће или неће да одступе. Министри имају двоструку улогу, односно надлежност: политичку, као чланови Владе; и административну, у мери у којој руководе министарским департманом. На основу тога разликују се: министри без портфеља (државни министри), који не руководе министарским департманом, и департмански министри, задужени за један министарски департман, било путем закона, било путем делегације од стране министара који се налазе на вишем степену хијерархије у влади (делегирани министри). Државни секретари, који су повезани с министром или аутономни од овог, немају ранг министра; они нису чланови владе и у одређеним ситуацијама не учествују на седницама владе, иако учествују у раду владе.
Влада се обавезно образује на почетку изборног периода парламента. Њено остајање на власти зависи од тога да ли ће и докле ће уживати поверење парламента. Кад изгуби поверење парламента, влада силази са власти. Правило је да је мандат владе једнак дужини парламентарног мандата.
-У РС кандидата за председника Владе (мандатара) предлаже Народној скупштини председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа у Народној скупштини. Преседник Републике мора да предложи кандидата за председника Владе који може да обезбеди избор Владе. Кандидат за председника Владе износи пред Народном скупштином свој програм и предлаже састав Владе. О кандидату за председника Владе, његовом програму и предложеним члановима Владе отвара се претрес. По завршетку претреса, о предлогу за председника и чланове Владе одлучује се у целини, тајним гласањем, осим ако Народна скупштина не одлучи да се гласа јавно. Народна скупштина истовремено гласа о програму Владе и избору председника и чланова Владе. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Ако Влада не буде изабрана, цео поступак се понавља. После сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се Влада. Владу сачињавају председник, потпредседници и министри. Потпредседник Владе може бити један или више њих, а Влада може имати, поред ресорних, и министре без портфеља. Број потпредседника Владе и министара без портфеља одређује Народна скупштина приликом сваког избора Владе, на предлог кандидата за председника Владе.
Устав РС од 2006. усваја концепт непосланичке владе. Члан Владе не може бити ни посланик у Скупштини аутиномне покрајине, одборник у Скупштини јединице локалне самоуправе, члан извршног већа аутономне покрајине и извршног органа јединице локалне самоуправе, а законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси у сукобу са положајем члана Владе. Председник, потпредседници и министри уживају имунитет, који је изједначен с имунитетим народних посланика. О имунитету председника, потпредседника и члана Владе одлучује Влада. Тај имунитет има 2 облика: имунитет неодговорности и имунитет неповредивости.
Председник Владе представља Владу, сазива и води њене седнице, води и усмерава рад Владе, стара се о уједначеном политичком деловању Владе и усклађује њен рад. Потпредседник Владе помаже председнику Владе у вршењу његових права и дужности. Председник Владе одређује потпредседника Владе који га замењује за време одсуства или спречености са свим овлашћењима председника Владе, изузев овлашћења за предлагање избора или разрешење члана Владе. Министри руководе радом министарстава. Министарства примењују законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и опште акте председника Републике, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом. Министарства су самостална у вршењу законом одређених надлежности. Послови државне управе и број министарстава одређује се законом, а унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација прописује Влада уредбом. Министарства су једини уставом предвиђени организациони облик за обављање послова државне управе, али Устав допушта да закон може одредити и друге органе државне управе за обављање послова државне управе. Према Уставу РС, мандат Владе поклапа се са мандатом Народне скупштине. Мандат Владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Народном скупштином. Текст заклетве утврђен је у закону о Влади. Устав разликује престанак мандата Владе пре истека времена на које је изабрана од престанак мандата члана Владе пре истека времена на које је изабран. Мандат Владе пре истека ивремена на које је изабрана престаје изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом. Таква влада може до избора нове владе вршити само послове одређене законом. Члану Владе мандат престаје пре истека времена на које је изабран констатовањем оставке, изгласавањем неповерења у Народној скупштини и разрешењем од стране Народне скупштине, на предлог председника Републике.
Овлашћења и акти
Класична овлашћења владе јесу да је она задужена за извршавање закона парламента и одлука судова. То остварује доношењем уредби и других општих аката, тј. одредби општег и имперсоналног карактера којима се прецизирају и разрађују одредбе закона, што омогућује примену закона. Влада може да доноси и индивидуалне акте и мере. Класична овлашћења владе укључују и одређена овлашћења која влада има у односу према парламенту. То је њено право да интервенише у законодавни поступак који се води у парламенту, путем законодавне иницијативе, амандмана на предлог закона, учешћа у претресу закона, право вета, учешће у чину промулгације и спровођење публикације закона. У стању кризе овлашћења владе се знатно увећавају, било одлуком парламента, у случају приправности, било на основу одредаба устава, било на основу уставног обичаја. Влада је и орган који доноси одлуке и то путем своје финансијске арбитраже коју обавља утврђивањем предлога буџета и путем своје уредбодавне власти, која се све више проширује. Влада је и орган који предвиђа, који планира. Она је одговорна за планирање националне привреде. Општи акти владе у хијерархији правних аката долазе одмах иза устава и закона. За доношење тих правних аката влада мора имати изричито уставно овлашћење. Општи правни акти владе доносе се ради извршавања закона и других општих аката парламента и тада се њима друштвени односи регулишу секундарно и деривативно. У првом случају реч је о самосталним, а у другом о несамосталним или извршним уредбама. Несамосталне извршне уредбе могу се доносити на основу генералног уставног или посебног законског овлашћења. Такве уредбе може доносити за извршавање сваког закона уколико је по природи ствари то неопходно. Влада има специјално законско овлашћење за доношење уредбе кад јој је дато конкретним законом ради његовог извршавања. Такве уредбе могу се доносити само за извршавање конкретног закона у којем су и предвиђене. Влада је овлашћена и за издавање појединачних аката, као што су политички акти, приликом чијег доношења влада ужива велику слободу и који не подлежу оцени законитости, и управни акти, које влада издаје као највиша управна власт у земљи. Посебну врсту аката владе представља тзв. делегирано законодавство, тј. уредбе са законском снагом које влада доноси када парламент своје уставно овлашћење да доноси законе пренесе по одређеним условима на њу. Парламент може уступити законодавну власт влади само кад је то изричито уставом утврђено. Парламент може на два начина делегирати влади овлашћење за доношење закона: доношењем тзв. закона о пуним властима (овлашћењима), односно закона о хабилитацији, којима овлашћује владу да уместо њега уреди одређене области законом с ограничењем или доношењем тзв. оквирних закона у којима одређује само оквире и општа начела у области друштвених односа захваћених тим законом а детаљније њихово уређивање препушта влади.
-У уставном систему РС Влада има класична овлашћења владе из парламентарног система власти. То су: вођење политике, организовање извршавања закона и усмеравање и усклађивање државне управе. Влада одговара Народној скупштини за политику РС, за извршавања закона, прописа и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе. Најмоћнији иструмент вођења политике у надлежности Владе је предлагање закона, других прописа и општих аката Скупштини, предлагање Скупштини плана развоја, просторног плана, буџета и завршног рачуна и давање мишљења о предлозима закона, других прописа и општих аката других овлашћених предлагача. Влада је квалификовани носилац законодавне иницијативе у Скупштини. Као извршни орган, Влада извршава законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине тако што доноси уредбе, одлуке и друге опште акте. Влада има генерално уставно овлашћење за доношење извршних уредаба. У области усмеравања и усклађивања државне управе Влада прописује унутрашње уређење министарстава и других органа државне управе и организација и врши надзор над њиховим радом. У оквиру надзора над радом органа управе, Влада има 2 овлашћења: да донесе пропис за чије је доношење надлежан орган управе, ако би недоношење тог прописа могло изазвати штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности; да поништи или укине пропис органа државне управе који је у супротности са законом или прописом Владе и да одреди рок за доношење новог прописа. Влада РС уредбом оснива стручне и друге службе за своје потребе. У уставном уређењу РС Влада доноси прописе, односно опште правне акте подзаконске снаге и друге акте. Ти акти Владе су: уредбе, одлуке, решења и закључци. Уредбом Влада подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона. Одлуком Влада оснива јавна предузећа, уставнове и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада увек уређује одлуком. Решењем Влада одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја. Закључке Влада доноси кад не доноси друге акте.
Одговорност владе и министарска одговорност
Влада има политичку одговорност пред парламентом. Она постоји као орган извршне власти док ужива поверење парламента. Кад јој парламент изгласа неповерење дужна је да одступи. Политичка одговорност владе пред порламентом може бити двојака: солидарна, тј. одговорност владе као тима, у целини; и индивидуална, тј. министарска одговорност, одговорност појединачног члана владе. Класична средства путем којих се реализује одговорност владе пред парламентом јесу: посланичко питање, интерпелација и гласање о неповерењу влади. Посланичко питање је конкретно питање које посланик поставља влади у целини или поједином члану владе надлежном за управну област из које је питање. Влада или надлежни министар одговарају на питање, али поводом питања не може настати расправа у парламенту. Посланик који је поставио питање може поставити влади или надлежном министру допунско питање и добити одговор на њега и ту се однос између парламента и владе поводом посланичког питања прекида. Смисао посланичког питања је да се рад владе учини јавним. Посланичко питање јесте средство контроле владе. Интерпелација је начелно питање у вези са радом владе, које поставља један посланик или пословником предвиђена група посланика, о којем се у парламенту води расправа. У расправи могу учествовати сви чланови парламента, и они који нису били потписници интерпелације. Расправа поводом одговора владе на интерпелацију окончава се гласањем у парламенту. Гласа се о ставу који је предложен у поднесеној интерпелацији, у којем се рад владе осуђује или похваљује, или о простом преласку на следећу тачку дневног реда. Уколико потписници интерпелације нису предложили став о којем ће се по закључивању претреса поводом интерпелације гласати, влада има право да предложи сопствени став поводом интерпелације, о којем ће парламент исто тако гласати. Ако буде незадовољна усвојеним ставом поводом интерпелације, влада може поставити питање свог поверења или поднети оставку. Циљ интерпелације је као и циљ посланичког питања, да се рад владе учини јавним, али поред тога и да се да оцена о раду владе, па да се, уколико је та оцена негативна покрене и одговорност владе.
Предлог за гласање о неповерењу влади произилази из убеђења посланика опозиције који га покрећу да је рад владе незадовољавајући и да је због тога треба заменити другом владом. Ово средство садржи најнепосреднију санкцију одговорности владе пред парламентом од осталих средстава контроле. Та санкција је разрешење владе у случају да предлог за гласање о неповерењу влади добије потребну већину у парламенту. Индивидуална одговорност чланова владе или министарска дговорност може бити: политичка, материјална и кривична. Политичка одговорност министра значи губитак поверења према министру у парламенту, тј. она постоји кад министру буде изгласано неповерење од стране парламента. Министар се тада разрешава министарске дужности. Материјална одговорност министра је одговорност за штету насталу приликом вршења његове службене дужности нанесену његовом незаконитом радњом. Кривична одговорност министра постоји кад он приликом вршења своје службене дужности учини дело кажњиво по кривичном закону.
-И у Уставу РС од 2006. су одређена оба облика политичке одговорности Владе, и Владе у целини и појединог њеног члана. Минималан број народних посланика који могу поднети предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану износи 60. У предлогу се мора навести разлог због којег се предлаже гласање о неповерењу. Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније 5 дана од подношења предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу. Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином њеном члану Народна скупштина је прихватила ако је за њега гласало више од половине свих народних посланика. Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, Влади престаје мандат, а председник Републике дужан је да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владеу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и да распише парламентарне изборе. Ако Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе. Да не би дошло до злоупотребе предлога за гласање о неповерењу, ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана. Може и Влада да поднесе Народној скупштини предлог за гласање о поверењу Влади. То ради са циљем да из тог гласања изађе ојачана, са већом политичком снагом како би се охрабрила за предузимање мера за које држи да су од националног значаја. Предлог за гласање о поверењу Влади Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније 5 дана од његовог подношења, осим ако Влада није поднела захтев да се предлог за гласање о поверењу разматра на седници Народне скупштине која је у току, онда ће се разматрати на тој седници. Након окончања расправе приступа се гласању по предлогу. Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Влади ако је за њега гласало више од половине свих народних посланика. Ако Народна скупштина не изгласа поверење Влади, Влади престаје мандат а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и да распише парламентарне изборе. Председник Републике може да поднесе предлог за разрешавање појединог члана Владе. Председник Републике има то право на основу својства мандатара за састав Владе. То својство укључује право да предложи састав Владе, али и разрешење члана Владе којег више не жели у саставу Владе. О предлогу за разрешење члана Владе Народна скупштина гласа на првој наредној седници, а одлука о разрешењу је донесена ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика. Члану Владе који је разрешен, мандат престаје даном доношења одлуке о разрешењу, а председник Владе је дужан да по престанку мандата члану Владе због разрешења покрене поступак за избор новог члана Владе. У Уставу РС од 2006. интерпелација је уставна категорија. Њу може поднети најмање 50 народних посланика, а она може бити усмерена према Влади или министру ради претресања питања у вези са њиховим радом. Влада или члан Владе којима је интерпелација упућена дужни су да одговоре на интерпелацију у року од 30 дана. О њиховом одговору најпре расправља, а потом и гласа Народна скупштина. Гласањем Народна скупштина може прихватити или не прихватити понуђени одговор. Народна скупштина одлучује о одговору на интерпелацију већином гласова свих народних пословника. Ако га прихвати, Народна скупштина наставља са радом сходно усвојеном дневном реду за ту седницу. Ако га не прихвати, приступа се гласању о неповерењу Влади или члану Владе, осим ако по неприхватању одговара на интерпелацију сам председник Владе, односно члан Владе не поднесе оставку. Устав РС од 2006. у вези са интерпелацијом каже да се о питању на које се интерпелација односи не може поново расправљати пре истека рока од 90 дана.
Председник Владе подноси оставку председнику Народне скупштине, али је дужан да о њој обавести и председника Републике и јавност. Оставка предедника Владе мора се констатовати на првој наредној седници Народне скупштине и за чин констатације оставке председника Владе везан је престанак мандата Владе.
Члан Владе подноси оставку председнику Владе, а председник Владе је прослеђује председнику Народне скупштине, која оставку констатује на првој наредној седници. Члану Владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а председник Владе је дужан да по престанку мандата члана Владе због подношења оставке покрене поступак за избор новог члана Владе.
Влада којој је престао мандат, техничка влада, може вршити само текуће послове. Министар против којег је председник Републике поднео предлог за разрешење не може, од подношења предлога председника Републике за разрешење до одлуке Народне скупшптине, вршити своја овлашћења, него њих преузима члан Владе којег председник Владе овласти.
Министар који је поднео оставку дужан је да врши текуће послове док му не престане мандат. Кад је министру престао мандат, овлашћења министра којем је мандат престао врши члан Владе којег је председник Владе овластио. Председник Владе дужан је да тада предложи Народној скупштини избор новог министра у року од 15 дана од престанка мандата претходног министра.