Rajko Petrov Nogo

[erinija]

Portret umjetnika u mladosti

Uštrojen ždrebac ili bik utučen
Pod pokrovcem ili na ularu vodan
Propisno skopljen živ klan nedotučen
Zvanično svezan vrlo vrlo odan

Prislino krotak mlad utučen lučen
Neporočan može se reći zgodan
Obrađen i pri tom neznatno mučen
Tvrdoglav prav za vuču nepogodan

Intelektualac pomalo skučen
Zatreba li garantovano plodan
Fotogeničan za izlog obučen

Ponižavanjem i samovanjem glodan
Jednostavan a ipak neproučen
I na kraju starom sinteru prodan

 

[erinija]

Sa žutom zvezdom na rukavu

Sa žutom zvezdom na rukavu
Ja hodim svetom pridvorica
Preplivah Drinu, gazim Savu
Tu najzad postah kukavica

U tuđa gnezda snosim jaja
Dok velikaši carstvo drobe
Pripitomljena peva raja
Zapevaj onda i ti robe

Zakukaj kao kukavica
Prevrni kano lastavica
Daleka groblja i ognjišta

Grakće li gavran, naša tica
I žeže li nas nesanica
Tamo i amo, bez igde išta

 

[erinija]

Dok pahulje lete

Sve češće tako biva u meni nema mene
I prazan bunar tela odjekuje mi tuđe
Ja šapnem svoje ime a ono u me blene
Ne poznaje me valjda pa neće ni da uđe.

U taj brisani prostor gde me sve ćešće liže
Beli jezičak smrti nežno ko svoje dete
Samo ti buji paji zemljici sve si bliže
I gustoj uspavanci na izvorima lete.

Samo ti spavaj sinak - i tako sve se ljulja
Na tankom zraku svesti u snegu zadnje zime
Duboko ko u grobu Mraz ti venčiće plete

Prirasti za klevku u uši naspi ulja
Pust vetar zaborava izbrisaće nam ime
Trune krstača veka dok pahulje lete.

 

[sendi]

Mada uzalud sve je

Zbilja uzalud sve je mlad mesec rosa trava
I uspavanka kiše na tavanu po krovu
Popustio je mandal u srcu sedam brava
Pa neka zateknu me u domu ko u rovu

Zbilja uzalud sve je taj neko mora doći
Na zidu puška spava u oknu sveća dršće
Šapuću leptirice pesmu sudjaja noći
O gajtanu i svili kojim me doba stišće

Zbilja uzalud sve je po stolu pljušte zvezde
Puče nebeska soha redari zemlju čiste
Al' čarno bezakonje iz veka svuda veje

I vidim bez jahača četiri konja jezde
I vidim slepo oko vrhovnog snajperiste
Okini stara puško
Mada uzalud sve je


Brazda nespokoja, brazda smrti

Uljuljkana dušo, duboko zaori
brazdu nespokoja, bakterije smrti,
niko nas dostojno ne ume da spori,
moramo sa sobom sami zaratiti.

Krenimo odjednom na četiri strane,
jer u svemu strasni deo mene ima;
pod glavom se muči sunce da ograne,
a stegna negvama obavija zima.

Veličanstven haos, haos ozarenja
vitla mi prašinu s zarđalih čula:
zdravstvujte moja celitelna bdenja
i puškarnice novih karaula.

To je onaj život u kome mi svuda
gong već najavljuje odgođenu sreću.
Mogao sam biti kralj, bogalj i luda,
i zakonodavac - mogo ali neću.

 

[erinija]

Kosovka devojka

Ni vatre ni slame Tek grančicu hrasta
Blagovest iz šume pod kapute skrili
Evo kondir vina sa rukama srasta
Ko sa desetercem ono što smo bili

Crno žito kletve knez prosu po podu
Burmu pozlatiše sunce tvoji zraci
Tri vojvode bojne ako opet odu
I krvavi nam se ukrste badnjaci

Kome će nikome božuri da cvatu
I zvona da zvone ili će sluđeno
Crkvicom na dlanu sve što gmiže stati

Bore moj zeleni u srmi i zlatu
Stalni polazniče moje nesuđeno
Šest stotina leta još ću te čekati

 

[erinija]

***

Šta misli čempres viti
u noći dok kora vlaži
šta li to lišće šapće
dok mu se deblo snaži.

O bi li more noću
moglo mu odoleti
da vitak da samotan
obalom koraca leti.

I bi li jutra rujnog
na vodu kada krene
sanovna deva mogla
zbog njega da uvene.

 

[erinija]

Listovi večnog kalendara

Razbolela se naša mati
I nagnula se kuća stara
I tako poče opadati
List po list večnog kalendara.

Lasica nam se okotila
Na Zadušnice-u zlo veče
Kad siročadi rastu krila
I nad dolinom gajde ječe.

Ni Mitrova ni Đurđevdana
U praznom listu naše knjige
Na bosioke pada slana
A paučina na verige.

 

[erinija]

POTOP

Između dve zveri šćućureno jare
Spolja i iznutra lavre napuštene
Preorana groblja rezak tamjan žare
Sa nojeve barke i sad cvili štene

I potop još traje ustave nebeske
Provalile su se i crni dažd lije
Ovaj iz života i onaj sa freske
Ptice i gmizavci hude familije

Čekamo zar vetar da uzbije vodu
I kao znak božji da ograne duga
Granom maslinovom da odškrine vrata

Sinja kukavica na crkvenom brodu
Pa da uzletimo put nebeskog kruga
S visokih Dečana ko sa Ararata

 

[sendi]

Delo tvojih ruku


Ako
si nas sazdo po svom podobiju
Za utehu sebi u ledenoj visini
Da
tvoj lik u nama slovesno odliju
Zrake u istini i u pomrčini
Da se
svetliš Svetli u našoj končini
I da nam omiliš dvostruku robiju
U
drugom dolasku iz svog Sina sini
Pa ako nas ovi pred tobom pobiju
Nevinih
ni vinih nemoj se odreći
Jedni u drugima dok se ogledamo
Bez nas
si usamljen tišinom će reći
Nebo neprozirno, široko i tamno
Delo
tvojih ruku šta je Svevideći
Ako ga ne gleda Oko Nedremano.

 

[erinija]

Suzna Molitva

Izbliza smo se gledali vuk i ja
Dva tužna sužnja dva rodjaka retka
A ne znadosmo ko u kom robija
Ni šta od čega razdvaja rešetka
U zbegu koji još zovu Srbija
Tu gde se zgara vatra sa Vračara
I sriče tvrda azbuka vučija
Ako si onaj od koga sve poče
Na čije oči naša tuga sija
I stid i jarost utrojenog pretka
Senko u temelj živa uzidana
Nerazlučena s nama od početka
Suzna molitvo Oca svoga Oče
Izvedi krotki čopor iz zindana
Da pod lipama liturgija počne.